Имати дете је свестан корак који мало ко предузима. И за ово постоји објашњење.
Колико деце желе најпаметније жене / УНИАН колаж, фотографија Гетти Имагес, уа.депоситпхотос.цом
Живимо у свету у коме стално покушавамо да форсирамо идеју да свако треба да жели децу и да их на крају има. Међутим, родитељство није ни судбина ни предмет расправе. Не постоји један прави избор.
Одлука да имају децу је веома лична ствар, посебно за жене. А пошто је лично, значи да се не тиче никога осим ње саме, пише Ваш танго. Ако жена жели седморо деце или не жели ниједно, то је њена ствар.
Истовремено, истраживање еволуционог психолога Сатошија Каназаве показало је да како се коефицијент интелигенције жене повећава, њена жеља за децом се смањује. У својој књизи Тхе Интеллигенце Парадок, Каназава наводи да се на сваких додатних 15 ИК поена, жеља жене да има децу смањује за 25%.
Поред тога, његово истраживање сугерише да се интелигенција може пренети дечацима од њихових мајки преко Кс хромозома. Општа интелигенција има висок ниво наследности, а сматра се да се гени који утичу на интелигенцију налазе на Кс хромозомима. То значи да дечаци наслеђују интелигенцију искључиво од својих мајки, док девојчице наслеђују интелигенцију од оба родитеља.
Нека истраживања показују да су прворођени често паметнији од своје млађе браће и сестара. Међутим, то се не објашњава генима, већ чињеницом да родитељи старије дете постављају веће захтеве него млађе. На крају крајева, на дететову интелигенцију утичу многи фактори, а мајчина жеља (или неспремност) да има децу нема скоро никакве везе са тим.Стога, жене не би требало да се осећају кривим због своје одлуке да ли ће да се породи или не.
Више вести о истраживању и психологији
Раније је УНИАН известио о 3 знака „синдрома златног детета“. Психолог Марк Траверс наводи да златно дете такође пати јер нема право гласа, у многим случајевима осећајући притисак да испуни изузетно висока очекивања која се на њега постављају.
Поред тога, научници су открили да жене говоре 3.000 речи више дневно од мушкараца. Нова студија анализирала је 630.000 записа из 22 различите студије у четири земље. Узорак је обухватио 2197 учесника старости од 10 до 94 године.
